Zvona u podne

PODELI

Svakoga dana tačno u podne katoličke crkve širom sveta zvone u čast Beograda i događaja iz XV veka.

Vojska sultana Mehmeda II krenula je u pohod na Smederevo prestonicu despota Đurđa Brankovića. Pre osvajanja Smedereva trebalo je da osvoje Beograd. Do zidina Beograda stigli su 04. jula 1456. godine i bio je to drugi veliki napad Turaka na Beograd, a borba je trajala do 22. jula.

Iako je bilo za očekivati da će tursku silu dočekati ujedinjena hrišćanska vojska, to se nije dogovdilo. Beograd je branila vojska okupljena oko Sibinjanin Janka potpomognuta trupama koje je uputio despot Đurađ i sloabo naoružanim odredima krstaša. Krstaši su dolazili sa svih strana, iz Nemačke, Poljske, Češke, Austrije, a najviše iz Ugarske.

Prvi pokušaj zauzimanja Beograda od strane Turaka izveden je sa Dunava, a flota je uništena 14. jula. Posle neuspeha sa reke, 21. jula Turci su izveli veliki juriš na Beograd. Vojsku je predvodio sultan, a zapisi kažu da su stanovnici Beograda bili zaprepašćeni turskom silom koja je krenula u pohod. Borbe su vođene na bedemima i ulicama. Turci su napadali svim sredstvima, a hrišćani su pružali žestok otpor. U odbranu Beograda priključilo se i sveštenstvo. Beograd je uspešno branjen i usledilo je tursko povlačenje.

Širom Evrope odjeknula je vest o hrišćanskoj pobedi. Naređeno je da se svuda prirede svečanosti u čast pobede Beograda, a 6. avgust je proglašen danom beogradske pobede.

Tokom opsade Beograda papa Kalist III naredio je da svakodnevno u podne sve crkve zvone kao poziv na molitvu vernicima, da se mole za branioce Beograda. U mnoga mesta, vest o pobedi stigla je pre naredbe pa se zvonjava u podne pretvorila u salvu pobede hrišćanstva.

Papa naredbu nikada nije povukao, tako da i danas zvona sa svih katoličkih crkvi širom sveta i dalje zvone u čast hrišćanske pobede kod Beograda.