Letnje i zimsko računanje vremena

PODELI

Svakog poslednjeg vikenda u martu prelazi se letnje računanje vremena, a poslednjeg vikenda u oktobru vraćamo se na zimsko računanje vremena.

Sve se dešava sa razlogom jer u januaru sunce izlazi oko 8h i zalazi oko 16h, a u julu dan je duži i sunce izlazi pre 5h i zalazi posle 21h. Imajući u vidu da su ljudi naviknuti da svoje aktivnosti obavljaju u isto vreme i da je prosečno vreme buđenja oko 7h, u letnjim mesecima gubi se 2 sata dnevne svetlosti.

Na ideju pomeranja sata prvi je došao Džordž Vernon Hadson sa Novog Zelanda i 1895. godine predložio Kraljevskim društvom u Velingtonu pomeranje vremena za dva sata. Deset godina kasnije 1905. godine i Vilijam Vilet iz Velike Britanije pokrenuo je kampanju za pomeranje časovnika i uvođenje britanskog računanja vremena.

Prvo pomeranje časovnika uvedeno je u Nemačkoj 1916. godine prelaskom na letnje računanje vremena. Posle Nemačke isto je uradila i Velika Britanija 1921. godine, a nakon toga skoro sve evropske države i SAD zakonima su regulisale letnje i zimsko računanje vremena.

Srbija je prvi put prešla na letnje računanje vremena 27. marta 1983. godine.

Trenutno 110 država koristi letnje i zimsko računanje vremena, a ne koristi se u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i na afričkom kontinentu.

Pomeranjem časovnika unapred leti se dobija više dnevnog svetla i štedi se na energiji. Kako se takav efekat ne bi izgubio zimi kada sunce ponovo počne ranije da zalazi, časovnik se vraća unazad i prelazi se na zimsko računanje vremena